Do 2020. godine Srbiji će trebati još 30.000 IT stručnjaka

Do 2020. godine Srbiji će trebati još 30.000 IT stručnjaka

Firmama u Srbiji u ovom trenutku nedostaje 15.000 stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, a projekcije pokazuju da će im do 2020. godine biti potrebno oko 30.000 IT stručnjaka, izjavila je danas u Nišu pomoćnik ministra prosvete Gabrijela Grujić.


Ona je kazala da je na državi da obezbedi mladima kvalitet obrazovanja takav da mogu spremno da odgovore na izazove tržišta rada.

“Sada imamo izgrađen sistem dualnog obrazovanja u srednjim školama, ali nam je veoma važno da podržimo naše studente na povezivanje sa kompanijama”, izjavila je Grujić na otvaranju Sajma zapošljavanja i profesionalne orijentacije u niškom Oficirskom domu.

Grujić je rekla da država mora da pomogne studentima da shvate da se ubrzani tehničko-tehnološki razvoj nalazi u kompanijama i da ponekad kasnimo sa našim studijskim programom i sistemom obrazovanja.

Ona je najavila izmenu zakonskog okvira i stvaranje uslova da se praksa koju studenti steknu tokom školovanja računa kao prvo radno iskustvo.

“Kompanije prilikom zapošljavanja traže iskustvo od mladih ljudi. Zašto im ne bi priznali iskustvo stečeno na praksi u kompanijama, stečeno tokom formalnog obrazovanja”, izjavila je Grujić.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je da postoji deficit kadrova iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i podsetio da je ove godine krenula prekvalifikacija nezaposlenih lica za poslove programiranja.

On je kazao da će prekvalifikacija biti organizovana i naredne godine, a priliku da se prekvalifikuju za deficitarna zanimanja dobiće i nekvalifikovana i polukvalifikovana lica.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da je zahvaljujući otvaranju novih pogona broj nezaposlenih u tom gradu smanjen sa 39.000 na 25.000, dok je broj zaposlenih povećan sa 61.000 na 77.000.

Sajam zapošljavanja i profesionalne orijentacije organizovan je u okviru Foruma naprednih tehnologija, a na njemu je ponuđeno oko 150 radnih mesta.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/BETA

Advertisements
Facebook uvodi opciju za brisanje poruka

Facebook uvodi opciju za brisanje poruka

Kompanija Facebook počela je sa testiranjem opcije “unsend” za aplikaciju Messenger, koja omogućava korisniku da izbriše poslatu poruku, kako bi ona u potpunosti bila uklonjena iz chata.


Ranije ove godine Facebook je tajno izbrisao stare poruke koje je putem Messengera poslao osnivač i direktor Mark Zakerberg, a to je bilo veoma neobično jer drugi korisnici Facebooka to ne mogu.

Ako sada izbrišete poruku iz inboxa, više je nećete videti, ali će ona ostati u inboxu osobe kojoj ste je poslali.

U aprilu je Fejsbuk saopštio da planira uvođenje “unsend” opcije za sve korisnike, ali detalja i datuma dolaska nove mogućnosti nije bilo.

Ipak, sada se ona testira, što je iz Fejsbuka potvrđeno. Opcija se interno upotrebljava, a nakon što se u Facebooku uvere da radi bez problema, dobiće je i ostali korisnici društvene mreže.

Opcija “unsend” će verovatno biti dostupna samo određeno vreme nakon što korisnici pošalju poruku.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Klix.ba

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

Razloga zbog kojih koristimo određeni internet pregledač ima više, ali retki među nama su spremni dugo da trpe one koji su spori u radu.


Razloge zbog kojih su pojedini pregledači brži od drugih možemo da podelimo u dve grupe: tehničke i one na koje utiču samni korisnici.

Neki aspekti njihove brzine rada odnose se na to kako ih koristite. Ovo su najčešći problemi sa kojima možete da se pozabavite odmah.

1. Nadogradnje

Uopšteno govoreći, najnovije izdanje internet pregledača bi trebalo da bude i najbrže, ali i najsigurnije. Zato redovno i ažurno instalirajte softverske nadogradnje.

2. Dodaci i ekstenzije

“Plug-in”-ovi, ekstenzije i dodaci mogu da učine pregledač korisnijim, ali i da uspore njegov rad. Zato njihov broj održavajte na neophodnom minimumu.

3. Podaci o surfovanju

Internet brauzeri prikupljaju ogromnu količinu podataka o tome kako ih koristite. Između ostalog, u njima se nalazi istorija pretrage, “kolačići”, beleške o preuzimanju fajlova i još štošta. Tu su i stalno rastuće keš datoteke.

Ako redovno čistite ono što vam nije potrebno u vašem pregledaču vrlo je moguće da će on “prodisati”, odnosno da će raditi brže.

Detaljniju priču od o tome zbog čega su neki pregledači brži od drugih možete pogledati u videu.

Izvor: PRessSerbia/B92

Chrome više neće raditi na mnogim uređajima

Chrome više neće raditi na mnogim uređajima

Chrome će se povući sa više desetina miliona uređaja uskoro.


Izvorni kod Google Chrome pregledača, što je otkrio XDA forum, pokazuje da će Chrome prestati da radi na više od 32 miliona uređaja, odnosno na svim onim telefonima i tabletima, koji koriste Android 4.1 operativni sistem. Chrome će uskoro podržavati samo Android 4.4 i novije, ali nije poznato tačno kad će Chrome napustiti raniju verziju tog sistema.

Android Jelly Bean se još uvek koristi na oko pet odsto svih Android uređaja, pa to znači da će korisnici tih telefona i tableta morati da se prebace na neki novi pregledač interneta, instaliraju neki ROM softver ili kupe noviji telefon.

Google još uvek nije komentarisao ovo otkriće XDA foruma.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Mondo

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

U budućnosti će Google ekstenzije biti bezbednije

Google je najavio brojne izmene u načinu kako će Chrome raditi sa ekstenzijama. One će uskoro morati da traže mnogo više dozvola od korisnika, ali će i pred developere biti postavljeni novi zahtevi da bi njihove ekstenzije bile prihvaćene na Chrome Web Store-u.


Ekstenzije su najčešći put preko koga hakeri upadaju na sisteme korisnika, bez obzira o kom se browseru radi. Tokom godina Google je poboljšavao sposobnost automatskog detektovanja malicioznih ekstenzija, pre nego što su dospevali u prodavnicu. Ipak, to nije uvek bilo uspešno i pojedine maliciozne ekstenzije su dospevale do korisnika. Drugi nivo zaštite odnosio se na izmene u Chrome browseru, koje su sprečavale da takve ekstenzije izazovu štetu. Sada se ide još jedan korak dalje.

U budućnosti će Google ekstenzije biti bezbednije

Sve ekstenzije koje Google naziva „powerful permissions“ biće predmet mnogo detaljnijeg procesa evaluacije. Takođe, detaljnije će se pregledati ekstenzije koje koriste kod na udaljenim serverima (s obzirom da takav kod može lako da se promeni nakon inicijalnog odobrenja). Tokom 2019. godine, Google će predstaviti nove mehanizme i nove API-je koji će smanjiti potrebu za širim dozvolama i koji će dati više kontrole korisnicima. Sledeće godine počeće se i sa primenom dvofaktorske autentifikacije za pristup developer nalozima na Chrome Web Store-u, kako bi se uklonila mogućnost hakovanja tih naloga.

Dodatni vid osiguranja biće to što ubuduće neće biti dozvoljeno objavljivanje ekstenzija sa kriptovanim kodom. Developeri često koriste ovaj metod kako bi sakrili svoj JavaSript izvorni kod u cilju zaštite od kraće. Ali, problem je što više od 70% malicioznih ekstenzija koristi upravo takvu vrstu skrivanja svog izvornog koda. Uglavnom, Google je najavio da će u narednih 90 dana ukloniti sve ekstenzije koje su na taj način zaštićene.

Foto: Print Screen/Pixabay

Izvor: PRessSerbia/PC Press

 

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave. Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu. Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.


Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više.

Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove – od dizajniranja, prevođenja, programiranja… U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po broju takvih radnika.

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika..

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u “offline svetu”, i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad.

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u “offline” sferu rada.

– Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere – kaže Šapićeva.

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna.

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više.

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više “rezervisani” poslovi poput pisanja, predvođenja, držanje časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura pođednako su zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje.

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće.

– Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme, zaradu – kaže Skočajić.

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih “gig radnika” veruje da će “umreti na nogama” i ne vidi razog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini. Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Tanjug

Firefox obaveštava korisnike kada su njihovi podaci hakovani

Firefox obaveštava korisnike kada su njihovi podaci hakovani

Kompanija Mozilla pustila je u rad besplatan servis pod imenom Firefox Monitor, koji će korisnike tog pregledača obaveštavati kada su njihovi lični podaci kompromitovani ili zloupotrebljeni.


Nova usluga omogućava pretraživanje ogromne baze e-mail adresa koje su u nekoj od velikih krađa podataka završile u rukama hakera.

Kada u Firefox Monitor upišete svoju adresu pretraživač će je uporediti sa svojom bazom podataka adresa koje su u prošlosti bile kompromitovane u nekoj od velikih krađa podataka.

Za samo nekoliko sekundi dobićete informaciju o tome da li su hakeri ikada uspeli da se dokopaju vaše adrese i podataka za prijavljivanje na neki internet servisa, čiji su nalozi vezani za taj e-mail.

Da bi e-mail adresa korisnika ostala sakrivena informacije o emalu su “hashovane”, što bezbeđuje da brojne adrese elektronske pošte korisnika ne budu deljene vam sistema Firefox Monitora.

Osim toga, nova usluga omogućava korisnicima da se prijave za dobijanje obaveštenja u slučaju da njihove e-mail adrese u budućnosti budu zloupotrebljene, kao i obaveštenja o posetama sajtova koji su ranije bili žrtve hakera i sa kojih su ukradeni podaci korisnika.

Nova usluga nastala je u saradnji Mozille sa sajtom Have I Been Pwned, koji služi za proveru ugroženosti onlajn naloga. Korisnicima je dostupna na adresi Monitor.firefox.com.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Pink

 

Facebook uveo novo dugme - je li vam stiglo?

Facebook uveo novo dugme – je li vam stiglo?

Facebook uveo novo dugme – je li vam stiglo? Sad ćete lakše pristupati svom profilu.


Facebook aplikaciji se pojavilo novo dugme, koje vas vodi direktno na vaš profil. Facebook ga je smestio između obaveštenja (zvonce) i video sadržaja (Watch).

Facebook kaže da sad lakše i brže i iz svakog dela aplikacije imate priliku da pristupite svom profilu. Ako vam se ne sviđa ova promena samo tapnite na ikonicu profila i zadržite dok se ne pojavi prozor sa obaveštenjem: “Is this Profile shortcut relevant to you?“. Odaberite odgovor i na taj način ćete direktno uticati na to da Facebook zadrži ili odbaci ovu opciju.

Ukoliko ne vidite ovu promenu vaš nalog nije odabran za testiranje usluge i videćete novu ikonicu tek ako ona bude odabrana da budu uvršćena u neku od sledećih redovnih verzija aplikacije.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Mondo

 

 

KAKO SE REŠITI POTREBE ZA SVAKODNEVNIM KORIŠĆENJEM TELEFONA?

Pametni telefoni su postali nezaobilazni deo našeg svakodnevnog života, ali oni istovremeno izazivaju i mnoge zdravstvene, kognitivne i psihološke probleme.

Kako prenose novine „Rusija danas“, a posredstvom britanskih novina „Independent“, jedna savremena studijagovori da odrasli u Britaniji proveravaju svoje telefone 33 puta dnevno, dok ovaj broj dostiže 90 puta na dan kadsu u pitanju adolescenti. Ispostavilo se da trošenje više vremena u korišćenju telefona utiče na našusposobnost dubokog razmišljanja, formiranja novih sećanja i apsorpciju informacija.

Ali, kako pobeći od zamke pametnih telefona?

U vezi sa ovim, Ketrin Prajs, autorka knjige „Put oslobađanja od telefona: tridesetodnevni plan za vraćanje svog života“,  objasnila je kako postoji par jednostavnih trikova koje možemo da koristimo za razvoj zdrave veze sa svojim telefonom i da bismo bili svesniji kako da ih pravilno koristimo.

Najpre, Prajs predlaže ideju postavljanja granica i tačnog broja puta koliko ćemo koristiti telefon. Takođe, preporučuje preuzimanje aplikacija koje prate vreme koje smo potrošili koristeći telefon.

Drugi predložen način je određivanje perioda dana za bavljenje nekim drugim stvarima tokom kojih ne koristimo svoje telefone. Takođe, možemo i da isključimo telefon na pola sata ili da ga ostavimo kod kuće kad izlazimo u šetnju.

Možemo da odredimo i specijale prostore u kojima ćemo zabraniti upotrebu telefona, među kojima bi bila i spavaća soba, jer, kako navodi studija, to poboljšava naše navike za spavanje.

Na kraju, Prajs smatra da bobra osećanja prouzrokovana primanjem notifikacija preko različitih društvenih mreža pedstavljaju jedno od najvećih iskušenja povezanih sa upotrebom telefona. Zaključuje da treba isključiti dolazeće notifikacije ili držati telefon na nečujnom režimu, kako bismo sprečili ovo iskušenje

Pojavom pametnih telefona i povezivanjem na razne društvene mreže želimo da stalno budemo u toku i da smo stalno u kontaktu sa prijateljima. Ovim je situacija dodatno pogoršana i često se ljudi nađu u panici ukoliko ostanu bez telefona ili ga zaborave kod kuće. U današnjoj eri tehnologije i brzog načina života, bez telefona svakako da ne možemo. Ali, kao i u svemu u životu, i u ovome treba imati prvu meru i treba se odupreti preteranoj zavisnosti.

(redinfoportal)

Pornhub se sada bavi naukom (o seksu naravno)

Najpoznatija stranica za pornografiju Pornhub ulazi u nauku. Tačnije objavila je konkurs, u okviru kojeg traži studente za istraživanje ljudske seksualnosti u najširem smislu.

Pornhub nudi stipendiju od 25.000 dolara kojom će finansirati kvalitetne akademske radove, a novac će dodeliti univerzitetima za projekte koje će provoditi isključivo studenti.

Otkako je sajt pokrenuo stranicu Sexual wellnes Center početkom 2017, objavljeno je na stotine članaka koje su napisali lekari, savetnici i voditelji u zajednicama, a svaki autor je stručnjak u svojoj grani koja se bavi nekom vrstom seksualnog zdravlja.

Teme su vezane za sve od bioloških do društvenih komponenti seksualnog života, pod vođstvom doktora Lorija Betitoa, koji je Porhubov dežurni specijalista iz kliničke psihologije.

Na stranicama se nude saveti holističkim pristupom, kako bi kroz pristup informacijama čitaoci postali zdraviji, srećniji i odgovorniji po pitanju seksa.

Rok za slanje prijava je 1. maj 2018, a prijave se šalju putem obrasca sa Pornhub stranice.

Dobitnici stipendije moraju da pristanu da predstave deo ili celokupna saznanja koje će Sexual Wellness Center objaviti u člancima na svojim stranicama.

(dominomagazin)