Ova država će uskoro imati najoštrije internet zakone na svetu

Ova država će uskoro imati najoštrije internet zakone na svetu

Velika Britanija imaće najoštrije internet zakone na svetu, poručili su britanski ministri, dok je britanska vlada istovremeno podržala kampanju Dejli Telegrafa o zakonskoj obavezi zaštite dece na internetu.


Ministar kulture Džeremi Rajt i ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid obelodanili su “Beli papir” (White Paper) sa planovima o obavezama zaštite koju će sprovoditi novi nezavisni regulator, navodi Dejli Telegraf.

Kako je Rajt rekao, reforme su najbolji način uvođenja jasnih, konkretnih odgovornosti u borbi sa osetljivim sadržajima ili aktivnostima na internetu.

Britanija će uvesti kazne koje će primorati tehnološke kompanije da “sednu i uzmu u obzir”, ako ne urade sve što je razumno izvodljivo da bi se zaustavio štetan sadržaj na njihovim platformama, rekao je Rajt, prenela je agencija Rojters.

“Ako pogledate kazne koje su na raspolaganju Komesaru informacija u vezi pravila GDPR, to bi moglo da bude četiri odsto prometa kompanije … nešto slično treba da bude i ovde”, dodao je Rajt.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Tanjug

Advertisements
SKANDALČINA U FEJSBUKU, OTKRIVENE ŠIFRE MILIONA KORISNIKA: Evo kome su sve poznate NAŠE lozinke! Posebno obratite pažnju ako koristite OVU APLIKACIJU!

SKANDALČINA U FEJSBUKU, OTKRIVENE ŠIFRE MILIONA KORISNIKA: Evo kome su sve poznate NAŠE lozinke! Posebno obratite pažnju ako koristite OVU APLIKACIJU!

Lozinke miliona korisnika Fejsbuka su pristupačne za gotovo 20.000 zaposlenih na servisu te društvene mreže, javio je britanski Bi-bi-si (BBC).


Istraživač bezbednosti Brajan Krebs objavio je vesti o neuspesima da se zaštite podaci do 600 miliona korisničkih lozinki koje su uskladištene u tekstu koji nije posebno kodiran (šifriran). To su lozinke koje datiraju još iz 2012, rekao je Krebs.

On je rekao da mu je izvor iz Fejsbuka rekao o “bezbednosnim propustima” koji omogućavaju programerima da kreiraju aplikacije gde lozinke nisu kodirane.

U saopštenju Fejsbuka se navodi da su sada rešili “kvar” sa čuvanjem korisničkih lozinki na njihovoj internoj mreži.

BBC navodi da je Fejsbuk saopštio da je otkrio problem u januaru kao deo rutinskog bezbednosnog pregleda i da je njihova istraga pokazala da su pogođeni većinom korisnici Fejsbuk lite.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Kurir

SRBI PREDNJAČE: Srbija je PRVA NA SVETU u OVOM ZANIMANJU!

SRBI PREDNJAČE: Srbija je PRVA NA SVETU u OVOM ZANIMANJU!

Po broju ljudi koji preko interneta rade za uglavnom strane poslodavce Srbija je ubedljivo na prvom mestu sa 3,52 frilensera na 1.000 stanovnika. Iza sebe je ostavila zemlje kao što su SAD, Australija, Nemačka, Italija, Španija i Portugalija.


Što se tiče ukupnog broja ljudi koji svoju zaradu ostvaruju od kuće, SAD su ubedljivo prve, dok Srbija zauzima 11. mesto na svetu, sa 24.605 registrovanih frilensera, i predstavlja lidera u regionu i istočnoj Evropi.

Srpski frilenseri cenjeni u svetu

Obavljanje posla preko interneta prilično je rašireno i cenjeno u Evropi, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji. Mnoge kompanije se odlučuju da uposle stručnjake koji će za njih raditi kao frilenseri jer na taj način postižu uštede koje im omogućavaju da ostvare profit i budu konkurentne na tržištu.

Visoka pozicija Srbije na listi svetskih frilensera govori da u našoj zemlji ima sve više ljudi koji poseduju praktična znanja i veštine koje su poslodavci iz inostranstva spremni dobro da plate. Naši ljudi su se pokazali uspešnim i traženi su od poslodavaca širom sveta.

Oblasti u kojima je najlakše doći do posla

Kada govorimo o poslovima za koje postoji velika ponuda u svetu frilensovanja, poslodavci su najčešće spremni da plate za usluge iz sledećih oblasti: web programiranje, razvoj mobilnih aplikacija, razvoj softver, grafički i web dizajn, IT administracija, pisanje, prevođenje, prodaja, marketing.

Ljudi sa znanjima i veštinama iz ovih oblasti lako dolaze do posla i ostvaruju zavidnu zaradu.

Pored naloga na nekoj od velikih platformi za frilensere, potrebna su vam i primenjiva znanja i veštine koje ćete moći da ponudite na svetskom tržištu rada. Najviše se traže i najbolje plaćaju poslovi iz IT oblasti i dizajna, a tu su takođe e-marketing i e-business.

Ove greške pravimo i zbog njih kasnimo na posao!

Ono što treba da znate je da, čak iako smatrate da ne posedujete neku od veština iz ovih oblasti, to ne znači da vam je karijera frilensera zatvorena.

Naprotiv, znanja koja vam omogućavaju da počnete da radite i ostvarujete lepu zaradu moguće je steći za manje od 12 meseci dobrog školovanja. Ukoliko vam rad od kuće izgleda privlačno, onda će vas obradovati mogućnost učenja od kuće, koja vam dozvoljava da sami organizujete svoje vreme i obaveze i, pored znanja i veština, donosi međunarodno priznate sertifikate.

Prednosti frilensovanja

Rad od kuće, visoka zarada, raspolaganje sopstvenim vremenom i biranje poslova – neki su od glavnih prednosti frilens karijere.

Frilenseri rade uglavnom za strane klijente pa su zarade i do nekoliko puta veće nego što bi bile kada biste radili za neku domaću kompaniju. Takođe, rad preko interneta odlična je prilika za mnoge da sarađuju sa velikim svetskim kompanijama i brendovima, a da ne moraju da menjaju mesto boravka. Upravo zato se sve više ljudi u Srbiji opredeljuje da se u potpunosti posveti ovoj karijeri: to je način da zaradite svetsku platu, dok su vam troškovi života niži nego kada biste živeli u inostranstvu.

U Srbiji nije mali broj onih koji su odlučili da, pored osnovnog posla, zaradu potraže preko interneta, a sve je veći broj ljudi koji napuštaju poslove od 9 do 17 kako bi se u potpunosti posvetili karijeri frilensera. Kao jednu od prednosti rada preko interneta u Srbiji, frilenseri, osim dobre zarade i mogućnosti da se uštedi, ističu i mogućnost obavljanja posla sa bilo kog mesta na planeti, zbog čega je ovo posebno privlačna karijera za sve koji vole da putuju.

Trend koji nezaustavljivo raste

Prema nekim predviđanjima, koje prenosi magazin Forbes, do 2027. godine frilenseri će činiti većinu radne snage. Zbog uštede u prostoru i drugim izdacima koje kancelarije sa stalno zaposlenima podrazumevaju, sve više kompanija će zapošljavati radnike na daljinu. Mnoge velike zemlje istovremeno uviđaju značaj i uticaj koje frilenseri imaju na njihovu ekonomiju i spremne su da im kroz različite zakone olakšaju obavljanje ovog posla.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Srbija danas

Aplikaciju koju svi imamo u telefonu, može biti kobna za telefon

Aplikaciju koju svi imamo u telefonu, može biti kobna za telefon

Važno upozorenje!


Ako imate aplikaciju za vremensku prognozu na telefonu, odmah ju izbrišite ili ažurirajte čim nadogradnja bude dostupna.

Popularna aplikacija za vremensku prognozu navodno je, prema dokazima sigurnosnih istraživača, prikupljala podatke iOS, ali verovatno i Android korisnika o njihovom kretanju i lokacijama koje su posetili i to slala kompanijama koje su te podatke prodavale. Da bi stvar bila gora, aplikacija je navodno sve ovo radio čak i onda kada je lokacija na uređaju bila isključena.

Važno upozorenje! Ako imate aplikaciju za vremensku prognozu na telefonu, odmah ju izbrišite ili ažurirajte čim nadogradnja bude dostupna.  Popularna aplikacija za vremensku prognozu navodno je, prema dokazima sigurnosnih istraživača, prikupljala podatke iOS, ali verovatno i Android korisnika o njihovom kretanju i lokacijama koje su posetili i to slala kompanijama koje su te podatke prodavale. Da bi stvar bila gora, aplikacija je navodno sve ovo radio čak i onda kada je lokacija na uređaju bila isključena.

Iako za Android korisnike nema konkretnih dokaza, osim što se sumnja da prati korisnike, za iOS je dokazano da aplikacija prati korisnike čak i ako je isključena opcija za pristup lokaciji. Sigurnosni istraživač, koji se inače bavi pronalaženjem ranjivosti u mobilnom softveru, utvrdio je da je aplikacija za vremensku prognozu u 36 sati poslala više od 16 puta podatke o korištenju telefona i njegovom vlasniku. Podaci koje je aplikacija poslala, prema ovom izveštaju, tačne su GPS koordinate, putanje kretanja, BSSID podaci Wi-Fi rutera na koje je telefon bio spojen i podatak je li Bluetooth uključen.

Kompanija kojoj su slali podaci, objavila je na svojoj stranici da je dobijene podatke koristila za profiliranje korisnika i bolje razumevanje njihovog kretanja. Nakon toga, kompanija je na svojim stranicama priznala da je istina da je zbog propusta u kodu aplikacija slala podatke o Bluetooth i Wi-Fi vezi, ali da nije prikupljala niti slala podatke o koordinatama i GPS putanjama. Prema toj izjavi, posvećeni su maksimalnom poštivanju privatnosti korisnika i ne bave se prodajom njihovih informacija niti njihovom distribucijom trećim stranama.

Kompanija radi na ispravljanju svih propusta koji su (navodno) nenamerno doveli do slanja bilo kakvih podataka o korisnicima izvan aplikacije. Takođe, kompanije su u izjavi navele da će nakon ažuriranja aplikacije, koje će uslediti za najviše 24 sata, biti prenošeno nula podataka izvan aplikacije.

U svakom slučaju, ovakve je stvari bolje sprečiti pa ako na svom telefonu imate instaliranu aplikaciju, savetujemo da je izbrišite ili da je ažurirajte čim nadogradnja bude dostupna.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Srbija danas

 

SRBI PREDNJAČE: Srbija je PRVA NA SVETU u OVOM ZANIMANJU!

Do 2020. godine Srbiji će trebati još 30.000 IT stručnjaka

Firmama u Srbiji u ovom trenutku nedostaje 15.000 stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, a projekcije pokazuju da će im do 2020. godine biti potrebno oko 30.000 IT stručnjaka, izjavila je danas u Nišu pomoćnik ministra prosvete Gabrijela Grujić.


Ona je kazala da je na državi da obezbedi mladima kvalitet obrazovanja takav da mogu spremno da odgovore na izazove tržišta rada.

“Sada imamo izgrađen sistem dualnog obrazovanja u srednjim školama, ali nam je veoma važno da podržimo naše studente na povezivanje sa kompanijama”, izjavila je Grujić na otvaranju Sajma zapošljavanja i profesionalne orijentacije u niškom Oficirskom domu.

Grujić je rekla da država mora da pomogne studentima da shvate da se ubrzani tehničko-tehnološki razvoj nalazi u kompanijama i da ponekad kasnimo sa našim studijskim programom i sistemom obrazovanja.

Ona je najavila izmenu zakonskog okvira i stvaranje uslova da se praksa koju studenti steknu tokom školovanja računa kao prvo radno iskustvo.

“Kompanije prilikom zapošljavanja traže iskustvo od mladih ljudi. Zašto im ne bi priznali iskustvo stečeno na praksi u kompanijama, stečeno tokom formalnog obrazovanja”, izjavila je Grujić.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je da postoji deficit kadrova iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i podsetio da je ove godine krenula prekvalifikacija nezaposlenih lica za poslove programiranja.

On je kazao da će prekvalifikacija biti organizovana i naredne godine, a priliku da se prekvalifikuju za deficitarna zanimanja dobiće i nekvalifikovana i polukvalifikovana lica.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da je zahvaljujući otvaranju novih pogona broj nezaposlenih u tom gradu smanjen sa 39.000 na 25.000, dok je broj zaposlenih povećan sa 61.000 na 77.000.

Sajam zapošljavanja i profesionalne orijentacije organizovan je u okviru Foruma naprednih tehnologija, a na njemu je ponuđeno oko 150 radnih mesta.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/BETA

SKANDALČINA U FEJSBUKU, OTKRIVENE ŠIFRE MILIONA KORISNIKA: Evo kome su sve poznate NAŠE lozinke! Posebno obratite pažnju ako koristite OVU APLIKACIJU!

Facebook uvodi opciju za brisanje poruka

Kompanija Facebook počela je sa testiranjem opcije “unsend” za aplikaciju Messenger, koja omogućava korisniku da izbriše poslatu poruku, kako bi ona u potpunosti bila uklonjena iz chata.


Ranije ove godine Facebook je tajno izbrisao stare poruke koje je putem Messengera poslao osnivač i direktor Mark Zakerberg, a to je bilo veoma neobično jer drugi korisnici Facebooka to ne mogu.

Ako sada izbrišete poruku iz inboxa, više je nećete videti, ali će ona ostati u inboxu osobe kojoj ste je poslali.

U aprilu je Fejsbuk saopštio da planira uvođenje “unsend” opcije za sve korisnike, ali detalja i datuma dolaska nove mogućnosti nije bilo.

Ipak, sada se ona testira, što je iz Fejsbuka potvrđeno. Opcija se interno upotrebljava, a nakon što se u Facebooku uvere da radi bez problema, dobiće je i ostali korisnici društvene mreže.

Opcija “unsend” će verovatno biti dostupna samo određeno vreme nakon što korisnici pošalju poruku.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Klix.ba

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

Razloga zbog kojih koristimo određeni internet pregledač ima više, ali retki među nama su spremni dugo da trpe one koji su spori u radu.


Razloge zbog kojih su pojedini pregledači brži od drugih možemo da podelimo u dve grupe: tehničke i one na koje utiču samni korisnici.

Neki aspekti njihove brzine rada odnose se na to kako ih koristite. Ovo su najčešći problemi sa kojima možete da se pozabavite odmah.

1. Nadogradnje

Uopšteno govoreći, najnovije izdanje internet pregledača bi trebalo da bude i najbrže, ali i najsigurnije. Zato redovno i ažurno instalirajte softverske nadogradnje.

2. Dodaci i ekstenzije

“Plug-in”-ovi, ekstenzije i dodaci mogu da učine pregledač korisnijim, ali i da uspore njegov rad. Zato njihov broj održavajte na neophodnom minimumu.

3. Podaci o surfovanju

Internet brauzeri prikupljaju ogromnu količinu podataka o tome kako ih koristite. Između ostalog, u njima se nalazi istorija pretrage, “kolačići”, beleške o preuzimanju fajlova i još štošta. Tu su i stalno rastuće keš datoteke.

Ako redovno čistite ono što vam nije potrebno u vašem pregledaču vrlo je moguće da će on “prodisati”, odnosno da će raditi brže.

Detaljniju priču od o tome zbog čega su neki pregledači brži od drugih možete pogledati u videu.

Izvor: PRessSerbia/B92

Chrome više neće raditi na mnogim uređajima

Chrome više neće raditi na mnogim uređajima

Chrome će se povući sa više desetina miliona uređaja uskoro.


Izvorni kod Google Chrome pregledača, što je otkrio XDA forum, pokazuje da će Chrome prestati da radi na više od 32 miliona uređaja, odnosno na svim onim telefonima i tabletima, koji koriste Android 4.1 operativni sistem. Chrome će uskoro podržavati samo Android 4.4 i novije, ali nije poznato tačno kad će Chrome napustiti raniju verziju tog sistema.

Android Jelly Bean se još uvek koristi na oko pet odsto svih Android uređaja, pa to znači da će korisnici tih telefona i tableta morati da se prebace na neki novi pregledač interneta, instaliraju neki ROM softver ili kupe noviji telefon.

Google još uvek nije komentarisao ovo otkriće XDA foruma.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Mondo

Zbog čega postoji razlika u brzini među internet pregledačima

U budućnosti će Google ekstenzije biti bezbednije

Google je najavio brojne izmene u načinu kako će Chrome raditi sa ekstenzijama. One će uskoro morati da traže mnogo više dozvola od korisnika, ali će i pred developere biti postavljeni novi zahtevi da bi njihove ekstenzije bile prihvaćene na Chrome Web Store-u.


Ekstenzije su najčešći put preko koga hakeri upadaju na sisteme korisnika, bez obzira o kom se browseru radi. Tokom godina Google je poboljšavao sposobnost automatskog detektovanja malicioznih ekstenzija, pre nego što su dospevali u prodavnicu. Ipak, to nije uvek bilo uspešno i pojedine maliciozne ekstenzije su dospevale do korisnika. Drugi nivo zaštite odnosio se na izmene u Chrome browseru, koje su sprečavale da takve ekstenzije izazovu štetu. Sada se ide još jedan korak dalje.

U budućnosti će Google ekstenzije biti bezbednije

Sve ekstenzije koje Google naziva „powerful permissions“ biće predmet mnogo detaljnijeg procesa evaluacije. Takođe, detaljnije će se pregledati ekstenzije koje koriste kod na udaljenim serverima (s obzirom da takav kod može lako da se promeni nakon inicijalnog odobrenja). Tokom 2019. godine, Google će predstaviti nove mehanizme i nove API-je koji će smanjiti potrebu za širim dozvolama i koji će dati više kontrole korisnicima. Sledeće godine počeće se i sa primenom dvofaktorske autentifikacije za pristup developer nalozima na Chrome Web Store-u, kako bi se uklonila mogućnost hakovanja tih naloga.

Dodatni vid osiguranja biće to što ubuduće neće biti dozvoljeno objavljivanje ekstenzija sa kriptovanim kodom. Developeri često koriste ovaj metod kako bi sakrili svoj JavaSript izvorni kod u cilju zaštite od kraće. Ali, problem je što više od 70% malicioznih ekstenzija koristi upravo takvu vrstu skrivanja svog izvornog koda. Uglavnom, Google je najavio da će u narednih 90 dana ukloniti sve ekstenzije koje su na taj način zaštićene.

Foto: Print Screen/Pixabay

Izvor: PRessSerbia/PC Press

 

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave. Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu. Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.


Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više.

Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove – od dizajniranja, prevođenja, programiranja… U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po broju takvih radnika.

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika..

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u “offline svetu”, i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad.

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u “offline” sferu rada.

– Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere – kaže Šapićeva.

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna.

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.

Srbija među prvih 20 u svetu: Evo koliko zarađuju DIGITALNI RADNICI i kojim se poslovima bave

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više.

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više “rezervisani” poslovi poput pisanja, predvođenja, držanje časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura pođednako su zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje.

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće.

– Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme, zaradu – kaže Skočajić.

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih “gig radnika” veruje da će “umreti na nogama” i ne vidi razog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini. Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Tanjug