Najveća plata u Srbiji iznosi 174.810 DINARA! EVO ko zarađuje najviše!

“SLAMARICA” ili BANKA: Gde Srbi vole da čuvaju svoj novac?

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način, kažu, novac ipak cirkuliše


U medijima su neretki naslovi kako provalnici upadaju u kuće i stanove, pa čak i po više desetina provala bude u toku jedne noći, a provalnici traže novac jer znaju da ga po navici građani čuvaju kod kuće.

Takva mesta poznata kao “slamarica” poznata su i lopovima, pa ipak Srbi preferiraju dostupnost “živog” novca u kući i izbegavaju da ga ostave u banci.

Pretpostavke su da građani Srbije u “slamaricama” čuvaju oko 3,5 milijardi evra, a podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način, kažu, novac ipak cirkuliše, a na oročeni iznos na duži vremenski period moguće je i zaraditi novac.

Kako preporučuje ekonomska struka, prilikom donošenja odluke o štednji, bitno je da banka bude jaka, stabilna, i da nije dobro “juriti” najveću kamatu već pravilno odabrati koji je proizvod banke najviše prilagođen potrebama štediše.

Postoje štednja po viđenju ili oročena s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate po dospeću kao i posebne varijante, u zavisnosti od izbora valute, s mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.

U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose oko 240 evra, a na začelju se nalaze građani Srbije sa oko 37 evra.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Informer

Najveća plata u Srbiji iznosi 174.810 DINARA! EVO ko zarađuje najviše!

Ovo je PET JEDNOSTAVNIH SAVETA kako da uvek uštedite 10 EVRA NEDELJNO

Ako ste među onima koji se žale na troškove života koji nikako ne prate platu, na dugove i kredite, neočekivane izdatke i režije, verovatno mislite kako spasa nema, pa vam žalopojke dođu kao izduvni ventil.


Namirnice uglavnom morate kupovati, to stoji, alli se predlaže da preispitate barem neke od ostalih navika kojima se vodite tokom kupovine. Brojni stručnjaci za budžet trikove za štednju već su usavršili.

Iako se radi o “sitnicama”, oni koji su ih isprobali i veruju da rade. Izračunajte samo koliko ušteda od desetak evra sedmično znači na kraju godine. Možete počastiti porodicu izletom, odmorom ili novim komadom nameštaja, registrovati automobil bez muke ili jednostavno – nastaviti da štedite.

Stručnjaci pritom upozoravaju da se finansijska slika ne može popraviti brzinskim rešenjem i kratkotrajnim “stezanjem remena” – uglavnom se radi o trajnom problemu, koji se iz meseca u mesec ponavlja, čineći život težim. Ne postoji “flaster” za taj problem, potrebno je usvojiti neke sasvim nove životne navike.

U kuhinji: kuvajte kod kuće umesto da jedete napolju; ne kupujte skupe dresinge za salate, napravite svoj od malo jogurta, ulja, soli i bibera; ne kupujte ledene čajeve, nakuvajte slatkog čaja i ohladite ga; ne kupujte unapred izmešane “snackove” od grožđa i orašastih plodova, kupujte isključivo refuzno i ono što je na akciji, pa ih kod kuće raspodelite; uložite u kvalitetnu bocu za vodu, prestanite svakodnevno trošiti na plastičnu; tokom kuvanja, pavlake i umake u kartonskim pakovanjima razredite vodom kako biste ih potrošili do kraja; jednom sedmično pregledajte sadržaj zamrzivača i iskoristite ili zamrznite sve što bi se moglo pokvariti; zasadite svoje začinsko bilje; ne kupujte unapred oprana i izrezana pakovanja povrća, zna biti skuplje i do tri puta od svežeg; ne kupujte sladolede za decu, napravite “domaće” u zamrzivaču.

Reciklaža: koristite kutije za cipele za čuvanje stvari umesto da kupujete skupe ukrasne; čuvajte teglice marmelada, umaka i meda; kompotirajte; koristite sodu bikarbonu, limun i sirće za čišćenje umesto da kupujete preskupe proizvode; koristite stare peškire za brisanje površina umesto da konstantno trošite papirnate ubruse;

Luksuz, ali kod kuće: preskočite pedikir i manikir, isprobajte veštine lakiranja kod kuće; preskočite feniranje u salonu; ako jedete u restoranu, podelite dva obroka međusobno, umesto da naručite ukupno četiri; perite auto kod kuće ili u samoposlužnoj autoperionici; vežbajte kod kuće umesto u teretani.

Štednja na delu: gasite svetla kad izađete iz prostorije; palite klima uređaj samo u nuždi; perite odeću u hladnoj vodi (bolje je i za pamuk); ne preterujte s tuširanjem i proizvodima za tuširanje; prerežite potrošene kozmetičke proizvode kako biste ih potrošili do kraja.

Trošite pametno: kupujte sa unapred napisanog spiska; koristite kupone i popuste; grupišite kupovine kako ne biste nepotrebno trošili gorivo; kad god je to moguće, uložite u kvalitetne proizvode koji će vam se dugoročno isplatiti; kupujte na veliko; odvojite fond za krizne situacije, pokušajte ga nadopunjavati mesečno.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Srbija Danas

 

Svetski dan štednje: Uspevate li vi? I koliko?

Svetski dan štednje: Uspevate li vi? I koliko?

Svetski dan štednje se danas obeležava, a banke novim ponudama i pogodnostima pokušavaju da privuku štediše u uslovima kad su niske kamate.


Ukupna devizna štednja u Srbiji je oko 9,8 milijardi evra, a u domaćoj valuti građani štede 57,1 milijardu dinara.

Devizna štednja je u 2017. godini povećana 4,6 odsto, a dinarska 13,8 odsto. Godišnje kamatne stope koje nude banke na oročenu deviznu štednju su od 0,3 odsto do 1,3 odsto, a na dinarsku štednju su od jedan do četiri odsto.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1924. na skupu bankara u Milanu, kada je osnovan i Međunarodni institut za štednju.

Uspevate li vi da uštedite išta u toku meseca i koliko? Čega se treba odreći da bi se na kraju meseca nešto uštedelo? Razmislite o tome.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/B92