Kako izabrati odgovarajuće patike za trčanje?

Ako ste tek nedavno odlučili da počnete da trčite (bravo za tu odluku u svakom slučaju), a niste do sada profesionalno upražnjavali tu aktivnost, možda ste se suočili sa strašnom činjenicom da ne znate kako da odaberete prave patike za trčanje.

Za početnika sve su lepe i udobne, ali imajte u vidu da patika i te kako može da povredi stopalo, da u njoj treba provesti i sat i dva, da se noga znoji i trlja o ivice unutrašnjeg dela patike uz stalno gaženje i bukvalno bacanje težine tela na stopalo. Ta težina, ako je verovati naučnicima, tri puta je veća od težine tela tokom trčanja pa je neophodno ublažiti svaki udarac na stopalo i sprečiti povrede.

Stvar postaje još komplikovanija kada znamo da nije svako stopalo isto, odnosno, da svako od nas gazi drugačije, najčešće zbog drugačije fizionomije stopala i navike. Tada treba biti pametan i pažljivo birati patike pred trčanje, jer mogu sačuvati zdravlje i sprečiti povrede.

Tipovi stopala

U zavisnosti od visine svoda stopala, razlikujemo tri vrste stopala – normalni svod, visoki svod i spušten svod. Ovu karakteristiku je najlakše otkriti tako što pokvasimo stopalo i spustimo na papir (najbolji je hrapav, kao što su papirne kese iz radnje jer zadržavaju vodu). Ono što se ocrta je naše stopalo, a na toj slici može se izmeriti koliko je podignut ili spušten svod.

Normalno stopalo – na ocrtanoj slici stopala, sredina stopala je uvučena negde do polovinestopala i ne pravi liniju sa prstima i petom. Ovo stopalo je zapravo normalno i osoba koja ga ima gazi pravilno, tako da može izabrati bilo koju vrstu patike, a preporučljivo je birati udobnu patiku sa blago povišenim svodom na sredini.

Ukoliko imate ovakvo stopalo, vi gazite pravilno, noga se cela oslanja na podlogu, ravnomerno sa obe strane i trčanje je udobno u bilo kakvoj obući.

Podignut svod – kada se posmatra ocrtano stopalo na papiru sredine skoro i da nema, kao da je stopalo prekinuto na pola ili je toliko tanko da zauzima manje od polovine širine gornjeg i donjeg dela stopala. Takvo stopalo „traži“ ravnu patiku bez ikakve podrške za sredinu stopala, jer svaki dodatak je praktično suvišan i ne stopalo ga ne dodiruje.

Sa ovakvim stopalom trkači gaze više ka spolja, jer stopalo nema potrebnu podršku, pa je neophodno pronaći patiku koja ima podupirače sa strane kako se noga ne bi krivila u stranu. Patike za ovakva stopala su ojačane sa strane i izrađene su od čvrstog materijala, ali udobnog i ravnog unutra.

Spušten svod – ovo je stopalo koje zovemo „ravni tabani“. Na otisku stopalo je poravnato i sredina spaja liniju od vrhova prstiju do pete. Prilikom trčanja i hodanja, osoba uvija stopalo ka unutra i noga se bukvalno naginje ka unutra, pa je celo tello pritisnuto ka sredini. Ranije se govorilo da ovakve osobe ne mogu dugo trčati ni hodati, što je stvorilo čuveni mit o oslobađanju od vojske zbog ovakve male deformacije, ali suština je da uz odgovarajuću obuću oni, ne samo da mogu bez problema da trče, već mogu i ispraviti deformaciju nakon nekog vremena.

Dovoljno je pronaći obuću sa podignutim srednjim delom, izrađenim od čvrstog materijala, nešto poput cipela za decu koja prohodavaju. Iako se može desiti da vas prvi koraci bole i budu vam neprijatni, jer stopalo nije naviklo na pritisak na ovoj strani, ovakva obuća dugoročno gledano je pravo rešenje i za ispravljanje vašeg stopala, a u njoj vas sigurno neće boleti noge nakon dugog trčanja.

Bitno je kako gazite

Veoma je važno i kako gazite dok trčite ili hodate, bez obzira na svod. Pravilno hodanje je kada se stopalo spušta od vrhova prstiju, preko sredine do pete i ono se samo malo modifikuje kod brzog trčanja, jer tada je stopalo malo više na prstima (mada i tada treba spustiti celo stopalo na podlogu). Ipak, neki ljudi gaze na prstima, dok drugi više na peti, a da toga nisu ni svesni. Najbolje je da posmatrate sebe kao tokom usporenog snimka i utvrdite kako zaista gazite, pa na osnovu toga izaberete pravu obuću. Ukoliko gazite više na prstima, pronađite patiku sa blago povišenom petom, a oni koji gaze više na peti, trebalo bi da pronašu patiku sa spuštenom zadnjom stranom.

Na izbor obuće utiče i težina, pa što je veća, to je bolje birati mekšu i obrnuto, dok oni koji trče češće poželjno je da izaberu lakšu i mekšu obuću i obrnuto.

Naše tržište možda i nije baš pravi izbor za iskusne probirače patika, ali uz pravu pretragu i isprobavanje više modela, može se naći dobar par. U tome može pomoći i prodavac ili vaš trener, ako ga imate. Ukoliko nemate koga da upitate za savet, ovaj vodič bi trebalo da je dovoljan za početak.

Evo kako ćete sačuvati kolena prilikom trčanja!

Znate kako trčanje pomaže organizmu i koliko prednosti ima. Svež vazduh, priroda, druženje ako odaberete da trčite u grupi i svakako mnogobrojne prednosti za organizam, zdravlje i kondiciju, samo su neki od razloga zbog kojih bi trebalo da trčite. Međutim, nekada zbog trčanja trpe kolena. Evo kako ih sačuvati!

Mnogi ljudi koji započnu sa trčanjem, pa makar i po neki put u toku nedelje, vrlo brzo zavole tu aktivnosti i počnu i svakodnevno da je upražnjavaju. Mnogi od njih se kunu da nikada nisu voleli da se bave sportom, ali mogućnost da se osame i odu negde izvan kuće, u tišinu i prirodu vremenom im je postala veoma zanimljiva. Trčanje je jedan od onih sportova koji praktično mogu biti i deo drugih sportova, u vidu zagrevanja i pripremanja za jače aktivnosti, a mogu biti i samo kao rekreativna aktivnost za one koji sportom se i ne bave.

Jedan od problema, međutim, kada se radi o trčanju je prateći problem sa kolenima. Mnogi ljudi, bilo da su rekreativci ili profesionalni sportisti, žale se da imaju određene probleme sa bolovima u kolenima, što im dodatno otežava bavljenje sportom, a u poznijim godinama i otežavaju svakodnevni život.

Bolovi u kolenima ili bolno koleno je skup objedinjenih simptoma koje jedna osoba može imati ili samo jedan od njih, a odnosi se na probleme sa pokretljivošću i bolnim kolenom. Neki od simptoma su: bolovi u mišićima oko kolena, tup bol u unutrašnjosti kolena, zatezanje i kočenje, slabi mišići oko kolena. Svi ovi simptomi ukazuju najčešće na to da je koleno duži niz godina trpelo izvesno opterećenje i da mu je potrebno da se, uz pomoć terapija ili dodatnim aktivnostima problem reši.

Različiti su uzroci koji dovode do bolnog kolena. Neki od njih su udarac, razne traume (uganuća, iščašenja), slabi mišići butine (nakon povreda). Nekada se jedna povreda nadovezuje na drugu, a nekada prvobitna povreda kolena utiče na slabu pokretljivost u kolenu i kasnije ono ponovo gubi pokretljivost i postaje još bolnije.

Ako izuzmemo sve ove uzroke, veoma je često da ljudi imaju bolno koleno zbog nepravilnog trčanja. To se upravo dešava kod rekreativaca koji se nepravilno pripremaju za trčanje, nepravilno hodaju i staju ili koriste neadekvatnu opremu. Dodatne probleme praviće i nedovoljno zagrevanje pred trčanje ili smenjivanje perioda svakodnevnog trčanja i duže neaktivnosti. U svakom slučaju, svako ko trči mora se naučiti prvo kako pravilno da sprovodi tu aktivnost.

Pravilno držanje tela tokom trčanja

Pre svega, važno je pravilno stabilizovati telo. To se radi pravilnim držanjem pred samo trčanje i u toku trčanja. Osoba mora naučiti kako da gazi (od pete, prenosi težinu tela na celo stopalo, a onda završava na prstima) kako bi pravilno raspoređivala težinu tela na celo stopalo i održavala ravnotežu.

Obavezno zagrevanje

Pre svakog trčanja potrebno je dobro zagrejati mišiće. To znači da se najmanje 10 minuta zagreva svaki deo tela, sa akcentom na donje ekstremitete i zglobove. Ako je potrebno nositi i odgovarajuće grejače za zglobove, što im omogućava da se brže zagreju. Nakon trčanja potrebno je dobro istezati sve mišiće, naročito donjih ekstremiteta. I tu je dobro zadržati se 10-15 minuta. Istezati polako i do granice bola svaki mišić i ligament, sve dok se ne oseti opuštanje i vraćanje u normalu.

Važna je podloga

Za trčanje birati podloge koje odgovaraju vašim kolenima i anfinitetu. Za početnika i rekreativca nije dobra ni previše meka ni previše tvrda podloga. Nekada je potrebno menjati podloge sa vremena na vreme, kako bi se pronašla ona koja vam najbolje leži. Ako imate mogućnosti, trčite u prirodi, gde se menjaju tipovi podloge (asfalt, zemlja, trava) i menjajte lokacije. Kada utvdite da vam određeno mesto odgovara, provedite vreme tamo ali opet prateći kako utiče na vaš organizam.

Obratite se lekaru

Veoma je važno da ukoliko osetite bol nakon trčanja ne nastavljate sa trčanjem dok ne utvrdite šta je uzrok. Mnogi rekreativci smatraju da je to samo period privikavanja organizma i teraju se da trče i brže i intenzivnije. To je potpuno pogrešno. Kod svakog bola koji se ponavlja posle trčanja važno je otići kod lekara koji će odrediti odgovarajuću terapiju. U to vreme mora se mirovati, a vraćanje na trčanje mora biti praćeno postepenim povećavanjem intenziteta aktivnosti.

(kodren)