Privatni sektor u Srbiji vapi za radnicima, a kao najveći problem se navodi to što su zaposleni nezadovoljni visinom zarade
Srbija se već sada suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage. Gotovo da nema trafike, trgovinskog lanca, ugostiteljskog objekta, putarskog ili građevinskog preduzeća koji ne vape za radnicima. Predstavnici sindikata tvrde da je jedini način da se radnici zadrže – povećanje plata.
Koliko je situacija alarmantna, ukazuje to da zbog nedostatka zaposlenih u popodnevnim satima na odeljenju delikatesa i suhomesnatih proizvoda u jednom poznatom trgovinskom lancu kupce nema ko da usluži. To je i istaknuto na obaveštenju da potrošači ne bi čekali i zapitkivali hoće li se neko smilovati da dođe i usluži ih.
I putarska preduzeća kubure sa radnicima, pa srpske puteve umesto jedrih mladića asfaltiraju penzioneri.
– Već smo počeli da se hvatamo za glavu zbog nedostatka radnika. Imamo posla, ali nema ko da radi. Ni sami ne znamo kako izlazimo na kraj sa rokovima – kaže vlasnik jednog putarskog preduzeća.
Ni na građevini situacija nije ništa bolja. Zbog nedostatka radnika, zgrade i druge objekte po Srbiji počeli su da zidaju radnici čak iz Albanije.
Ugostiteljski objekti takođe imaju veliki problem zbog nedostatka radnika, pa oni koji zasad ne planiraju da promene posao, a lojalni su gazdi, ili je reč o njihovom objektu, rade po ceo dan, i to uglavnom sedam dana u nedelji.
– Mi već mesecima tražimo roštilj-majstora. Svi su, posebno sad tokom leta, otišli da rade ili na more, u Hrvatsku ili Crnu Goru. Iako nudimo platu od 700 evra, neće ni da čuju za to, jer van Srbije zarade najmanje dvaput toliko. Zato nas dvojica radimo od 7 ujutro do 22. Tokom dana se podelimo, pa dok je jedan za roštiljom, drugi razvozi porudžbine. Pitamo na svakom ćošku za roštilj-majstora, a jedini odgovor koji dobijamo jeste da ćemo pre dobiti sedmicu na lotou nego što ćemo naći roštiljdžiju – kažu dvojica vlasnika jedne roštiljnice u Beogradu.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), navodi da je razlog nedostatak radne snage to što nam radnici zbog veće zarade i boljih uslova rada odlaze u inostranstvo. Ona ističe da je jedno od ključnih rešenja za ostanak radnika u Srbiji – povećanje plata.
– Niko sa 30.000 dinara ne može da živi u Srbiji. Zato i odlaze. Radnike možemo da zadržimo ako im povećamo plate – navodi sagovornica.
Međutim, Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije navodi da naša privreda još ne može da podnese znatno povećanje plata, koje bi, prema njegovim rečima, sigurno zadržalo radnike u Srbiji.
– Država može da poveća plate u javnom sektoru, ali ne i u privatnom, gde vlada tržišna konkurencija. Naši poslodavci nisu u stanju da radnike plaćaju više, a oni odlaze tamo gde su zarade dobre. Međutim, ni na zapadu nije sve med i mleko. I tamo ljudi rade po nekoliko poslova kako bi pristojno živeli – navodi Atanacković.
Nema ko da vozi autobuse
Ranka Savić iz ASNS-a navodi da je alarmantna situacija i u saobraćajnim preduzećima.
– Sve je manje i vozača u Srbiji, pa u velikim saobraćajnim preduzećima maltene nema ko da vozi. Mnogi su otišli u inostranstvo, gde zarađuju znatno više… Inače, Nemačka je u prethodnim mesecima samo radnicima sa naših prostora dodelila čak 30.000 radnih dozvola. Naša zemlja kao da nije svesna problema, a ako se nešto hitno ne preduzme, situacija će biti još gora – navodi Savićeva.
Iz resornog ministarstva saopšteno da će prosečna decembarska plata u Srbiji biti iznad 500 evra, kao i da dolaze najbolje godine po pitanju ekonomskog rasta i razvoja.
– U prvih sedam meseci ove godine suficit je 48,5 milijardi dinara, a planirali smo deficit, apsolutni uspeh – rečeno je iz ministarstva finansija.
Rečeno je da će u naredne dve ili tri nedelje najverovatnije biti odlučeno o povećanju minimalne cene rada, a da je krajnji rok za to do 15. septembra.
– Očekuje se značajno povećanje – rečeno je o minimalnoj ceni rada.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ALO
Muški blog 