– Otišao sam, prvi put od otvaranja sezone na Adi Ciganliji, da se okupam. Bio sam u vodi i dobacivao se loptom sa drugom. U jednom trenutku osetio sam kao da me je nešto uštinulo za nogu, delovalo je kao da je to neka životinja sa klještima. Sledeći put sam osetio ujed, ili ubod, još jači od prethodnog. Izgledalo mi je kao da “to nešto” brani svoju teritoriju, osetio sam i neko strujanje oko mene. Nakon toga mi više nije bilo prijatno, pa sam izašao iz vode – opisuje Damir Bajrektarević i dodaje da je bio izvan dela jezera obeleženog za kupanje.

Od tog “ugriza” mu je ostao crvenkasti otok na nozi i pita se šta bi to moglo da bude, pretpostavljajući da bi to mogla da bude i slatkovodna meduza.

Šta je, dakle, moglo da “ugrize” našeg sugrađanina? Dr Aleksandar Hegediš, savetnik za upravljanje ribolovnim resursom u Savskom jezeru, ocenjuje da je to najverovatnije bio vodeni ronac.

– Moguće je nekada da ronac nanese sitne povrede, tačnije da neka osoba odreaguje na njih. To obično budu larve ronca koje su grabljive. Imaju klešta kojima mogu da uštinu – priča Hagediš.

Osim roncu, srebrnoj bubi koja živi među podvodnim biljem, upravo u delovima gde nema mnogo kupača i narasta i do 5-6 centimetara, Savsko jezero je stanište i desetinama drugih vrsta životinja i biljaka na koje takođe neki sugrađani mogu imati reakcije u vidu crvenila na koži. Dr Hegediš dodaje da je najveća većina njih sasvim bezopasna po ljude.

Slatkovodne meduze

Slatkovodne meduze se u Savskom jezeru pojavljuju poslednjih decenija svake tri-četiri godine. Međutim, stručnjaci ističu da one ne mogu da povrede kupače, da su sasvim male i mahom ih primećuju deca u plićaku.

Kalifornijska kornjača

Kalifornijska kornjača je u jezero stigla, kako se pretpostavlja, iz nekog kućnog akvarijuma.

– Ona lako preživljava, jer jednostavno to je bara, a kornjača je barska. Dakle, nije joj hladno, niti postoji bilo šta što bi moglo da je ugrozi. Neke životinje slabije podnose hladnoću, a neke bolje. Ako se u jezeru nađe nekoliko kornjača koje su bolje prilagođene uslovima, eto vam populacije – ispričao je ranije za dr Hegediš.

Desetine vrsta riba

U Savskom jezeru se može naći do 25 vrsta riba. Od domaćih vrsta su tu šaran, štuka, smuđ, bucov, deverike i mnoge druge, dok su poribljavanjem uneti amuri, tolstolobici, babuške, američka sunčica ili američki patuljasti som od kojih, kako kažu stručnjaci, imamo više štete nego koristi. Na primer, američka sunčica i američki patuljasti som su dve krajnje nepoželjne vrste jer istiskuju autohtone ribe i uspostavljaju dominaciju.

– Američka sunčica je veoma agresivna u periodu kada čuva ikru, a domaće nisu pošteđene ni kornjača koje ljudi bace kada porastu – istakao je dr Hegediš.

Ništa manje nepoželjna nije ni babuška, ali nju ribolovci često pecaju zbog ishrane.

Oprez zbog tolstolobika

I tolstolobik je vrsta uneta u Savsko jezero 50-ih godina zbog čega su buduće generacije ihtiologa zažalile mnogo puta. Tolstolbik može da dosegne i do 40 kilograma, a kada primete nagli pokret počinju da se trzaju. Od udara kupač može da se onesvesti ili čak i udavi.

– Somovi u jezeru su znak da je voda dobra i kvalitetna, jer da nije, ne bi mogli toliko da porastu, ali oni neće napasti ljude. Može samo da vas ubode neki cverglan, zato što ima bodlje koje nisu baš prijatne i imaju malo otrova, ali neće vas bocnuti ako ga ne dirate. Dan-dva možete osećati bol na mestu uboda i to je sve. Samo veliki tolstolobici mogu biti malo opasniji jer se oni umrtve i, ako im priđete blizu, uplaše se i malo vas ćušnu, udare. Njih preko dana nema, te noću treba pripaziti – poručio je Hegediš.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Blic